ПРЕДЧУСТВИЕ
Я узнала тебя когда снег тает,
тает, и дует теплый ветер.
Близость весны мне душу опьяняла,
опьяняла, и я жадно вдохнула воздух.
С нежностью смотрела я на отпечатки твоих следов,
следов на белом снегу;
и поняла, что будешь ты мне дорог,
дорог всю (целую) жизнь.
Я узнала тебя звонким днем,
днем пьяным, свежим и мягким (нежным).
Мне показался ты давно знакомым,
знакомым, как только я тебя узнала.
С нежностью смотрела я на отпечатки твоих следов,
следов на белом снегу;
и поняла, что будешь ты мне дорог,
дорог всю (целую) жизнь.
Я узнала тебя, когда готовился (начинал) таять лед,
лед, когда пробуждается весеннее дыхание (дыхание весны);
когда день то румяный, то грустный и бледный,
когда чувствуешь счастье и грусть одновременно.
С нежностью смотрела я на отпечатки твоих следов,
следов на белом снегу;
и поняла, что будешь ты мне дорог,
дорог всю (целую) жизнь.
ЧЕЖЊА
Сањам да ћеш доћи:
jер миришу ноћи, а дрвеће листа;
и ново се цвеће свокаг jутра роди;
jeр осмеси лупки играjу по води;
и пролетњим небом што од среће блиста;
jер пупе тополе и као да хоће
к небу, пуне топле, набуjале жуди;
jер у души биља љубав већ се буди,
и мирисним снегом осуло се воће;
jер због тебе чежње у ваздуху плове;
сву природу Господ за твоj дочек кити.
Цвеће, воде, магле, jабланове вити,
све около мене чека те и зове.
Дођи! Снови моjи у густоме роjу
теби лете. Дођи, без тебе се пати!
Дођи! Све краj мене осмех ће ти дати
и у свему чежњу опазићеш моjу.
Рифма: abcbc (1строфа), abba (2,3,4строфы)
ЖЕЛАНИЕ
Мне снится, что ты придешь:
потому что пахнут ночи, а деревья распускаются,
и новые цветы каждое утро распускаются;
|
потому что улыбки нежные играют на воде,
и на весеннем небе, сияющем от счастья;
потому что тополя как будто стремятся
к небу, полные теплого, набрякшего желания;
потому что в душе растений уже любовь пробуждается,
и пахучим снегом окутались фруктовые деревья (можно: сады);
потому что из-за тебя желания плывут по воздуху (плавают в воздухе);
всю природу Господь к твоему приходу украшает.
Цветы, воды, туманы, яблочные гибкие ветви,
все вокруг меня ждет тебя и зовет (призывает).
Приди! Сны мои густым роем
к тебя летят. Приди, без тебя я страдаю!
Приди! Все вокруг меня тебе улыбнется
и во всем вокруг желание мое ты заметишь.
СЛОВАКИЯ
ЯН КОСТРА (1910-1975 гг.)
SNY
Váhavá ruka v sladkom usínaní
sunie sa k veciam nehmotného sna
Blúznivý chlapec strháva sa v spaní
v žeravých troskách život nepozná
Čo zostalo nám z nočných utrpení
pod ťažkou vrstvou pochované je
Kto vyslobodí vo mne spiace ženy
z geologickej záveje?
СНЫ
Неуверенная рука в сладком засыпании
Тянется к предметам нематериального сна
Бредящий мальчик вскрикивает во сне
в палящих развалинах жизни не знает
Что осталось нам от ночных страданий
под тяжелым слоем их похоронили
Кто освободит спящих женщин во мне
из геологических сугробов?
Súmrak básne
Chýli sa súmrak básne
Zakape prímer vzletný
Na blankyt nové verše pisať začne
rytmus guľometný
Do rána musí básnik zhodiť kuklu
Motýlie krídla do večera
Kopulu neba nájde puklú
a rozpáraný závoj šera
Musí stáť do hodiny vyzbrojený
s nástrojom novým spod nákov
Zbohom vy krásne hračky ženy
Vitajte nové múzy smrť a kov
|
Dajte jej zbohom ruky popálené
Povedzte neplač bledá tô ň a pŕs
Dajte jej zbohom žene žene žene
Skúste zas trochu inú krásu z hrúz
Neškrkni ani slovo o ľudskosti
Duša je v gulke zakliata
Zlatý vek príde prachom našich kostí
Upravuj cestu zubatá
Сумрак стихотворения
Грядет сумрак стихотворения
Режим прекращения огня при взлете
На лазури новые стихи писать начнет
ритм пулеметный
К утру поэт должен сбросить кокон
Крылья бабочки к вечеру
Он найдет треснутый купол неба
и распутанную завесу мрака
Он должен стоять в урочный час, вооруженный
с новым инструментом из-под наковальни
Прощайте красивые игрушки женщины
Добро пожаловать новые музы смерть и металл
Дайте ей на прощание руки обожженные
Скажите Не плачь бледным грудным тоном
Скажите прощай женщине женщине женщине
Попробуйте теперь иную красоту из ужаса
Не царапай ни слова о человечности
Душа в пуле проклятой
Золотой век приходит вместе с прахом наших костей.
Направляй путь, зубастая.
Husličky
To bolo dávno ked som našiel v sne
husličky v húšti jablone
Teraz len ženy belostné
s mäkkuškým tieňom na lone
Tie husle som raz dosiahol
no nenaučil som sa na nich hrať
A zasa vrúcne ako husle
z tých bielych jednu chcel by mať
Bože čo slastných utrpení
cez mreže do snov horúca noc dala
Z uskutočnenia trpkých okúzlení
som vyťažil moc z toho mála
Keby som sa bol naučil
z tých husieľ vtedy kúzliť tóny
hral by som teraz po nociach
o nedosažiteľne mäkkej tôni
čo máte vy ženy na lone
z háremu sna môjho rozplývavé
Spŕchnuté lupene jablone
zvírené Icrúžia v mojej hlave
СКРИПКА
Это было очень давно, когда я нашел во сне
|
скрипку в зарослях яблони
Теперь только женщины белые
с мягкой тенью на коленях
Однажды я уже добрался до скрипки.
но я так и не научился играть на ней.
И снова страстно, как скрипка
из этих белых хотел бы иметь одну.
Боже какое счастливое испытание
за решеткой во сне жаркая ночь дала
Из воплощения горьких чар
я извлек так много из этой малости
Если бы я научился
Из этой скрипки извлекать волшебные звуки
Теперь я буду играть по ночам
о недосягаемо мягкой тени
что у вас, женщин, на коленях
из гарема сна моего расплывчатые
Осыпались лепестки яблони
И кружат вихрем в моей голове
СЛОВЕНИЯ
ТОНЕ ПАВЧЕК. (1928 –.2011 гг.)
Roka
Po starem gre roka po znanih krajih
telesa v sprejetem obredju daritve.
Postarana in po starem navajena vztrajnih
gibov na pamet zaznava sožitje
krvi in kože. A zdaj že brez prejšnje tesnobe
ali zadrege pravim: Lepa si od mnogih časov
ljubezni, ljubezen moja, od temè in svetlobe
vseh svojih dosedanjih obrazov,
lepa si od otpuščanja, lepa in sramežljiva
zmeraj na novo in zmeraj na svoj način
tudi v tem poznem času, ki použiva
užitek kot novi čudež in stari spomin
v vsaki gubi, v vsaki sivini, v vsaki hibi
telesa, lepa si, preprosto, ker si.
Po starem gre roka s prastarimi gibi
po tebi in te na novo kot prvič slavi.
РУКА
По-старому идет рука по знакомым краям
тела с принятием обряда дарения.
Постаревшая и по-старому привычная к настойчивым
движениям, по памяти чувствует событие
крови и кожи. А сейчас уже без прежней тоски
или неловкости я говорю: Ты красива от многих времен
любви, любовь моя, от тьмы и света
всех своих бывших до сих пор лиц,
красива ты от прощения, красива и стыдлива
всегда по-новому и всегда по-своему
также в это позднее время, которое поглощает/потребляет
удовольствие как новое чудо и старую память
в каждой морщинке, в каждой седине, в каждом недочете
тела; ты красива, просто потому, что это ты.
По-старому идет рука доисторическими движениями
по тебе и тебя заново как впервые славит.
-/--/--/-/-
-/--/--/--/-