Деградация царских родов в Калиюгу




 

В начале Двенадцатой песни «Шримад-Бхагаватам» Шрила Шукадева Госвами перечисляет царей, которые будут править в будущем, в век Кали. Затем он описывает многочисленные изъяны этого века, а после этого богиня Земли язвительно бранит глупых отпрысков царских родов, которые постоянно пытаются покорить ее. Далее Шукадева Госвами описывает четыре вида разрушения материального мира и наконец дает последние наставления Махарадже Парикшиту. После этого царя Парикшита кусает летучий змей Такшака и тот оставляет тело. Заканчивая пересказывать «Шримад-Бхагаватам» мудрецам из леса Наймишаранья, Сута Госвами перечисляет учителей различных ветвей Вед и Пуран, рассказывает поучительную историю о Маркандее Риши, прославляет Верховного Господа в Его вселенской форме и в облике бога Солнца, подводит итог всему сказанному, а также дает последние благословения и возносит заключительные молитвы.

В первой главе этой песни перечисляются будущие цари из династии Магадхи и то, как под влиянием Кали-юги они постепенно деградируют. В династии, основанной Махараджей Пуру, идущей от бога Солнца, было двадцать царей, начиная с

Упаричары Васу и заканчивая Пуранджаей. Цари, которые придут после Пуранджаи, начнут постепенно вырождаться. Пять царей, которые будут править после Пуранджаи, будут носить имя Прадьотанов, после них придут Шишунаги, Маурьи, Шунги, Канвы, тридцать царей из провинции Андхра, семь абхиров, десять Гардабхи, шестнадцать Капков, восемь Яванов, четырнадцать Турушков, десять Гурундов, одиннадцать Маулов, пять царей из рода Килакилов и тринадцать Вахлаков. Затем разными провинциями будут одновременно править семь царей из племени андхра, семь Каушалов, цари из рода Иидур, а также Нишадхи. После этого бразды правления в странах, находящихся под властью царей из династии Магадхи, и других землях перейдут к царям, которые будут мало чем отличаться от шудр и млеччхов и полностью погрязнут в безбожии.

 

श्रीमद्भागवतपुराणम्/स्कन्धः १२/अध्यायः १

राजोवाच -

(अनुष्टुप्)

स्वधामानुगते कृष्ण यदुवंशविभूषणे ।

कस्य वंशोऽभवत् पृथ्व्यां एतद् आचक्ष्व मे मुने

श्रीशुक उवाच

योऽन्त्यः पुरञ्जयो नाम भाव्यो बार्हद्रथो नृप

तस्यामात्यस्तु शुनको हत्वा स्वामिनमात्मजम् १

प्रद्योतसंज्ञं राजानं कर्ता यत्पालकः सुतः

विशाखयूपस्तत्पुत्रो भविता राजकस्ततः २

नन्दिवर्धनस्तत्पुत्रः पञ्च प्रद्योतना इमे

अष्टत्रिंशोत्तरशतं भोक्ष्यन्ति पृथिवीं नृपाः ३

शिशुनागस्ततो भाव्यः काकवर्णस्तु तत्सुतः

क्षेमधर्मा तस्य सुतः क्षेत्रज्ञः क्षेमधर्मजः ४

विधिसारः सुतस्तस्या जातशत्रुर्भविष्यति

दर्भकस्तत्सुतो भावी दर्भकस्याजयः स्मृतः ५

नन्दिवर्धन आजेयो महानन्दिः सुतस्ततः

शिशुनागा दशैवैते सष्ट्युत्तरशतत्रयम् ६

समा भोक्ष्यन्ति पृथिवीं कुरुश्रेष्ठ कलौ नृपाः

महानन्दिसुतो राजन्शूद्रा गर्भोद्भवो बली ७

महापद्मपतिः कश्चिन्नन्दः क्षत्रविनाशकृत्

ततो नृपा भविष्यन्ति शूद्र प्रायास्त्वधार्मिकाः ८

स एकच्छत्रां पृथिवीमनुल्लङ्घितशासनः

शासिष्यति महापद्मो द्वितीय इव भार्गवः ९

तस्य चाष्टौ भविष्यन्ति सुमाल्यप्रमुखाः सुताः

य इमां भोक्ष्यन्ति महीं राजानश्च शतं समाः १०

नव नन्दान्द्विजः कश्चित्प्रपन्नानुद्धरिष्यति

तेषां अभावे जगतीं मौर्या भोक्ष्यन्ति वै कलौ ११

स एव चन्द्र गुप्तं वै द्विजो राज्येऽभिषेक्ष्यति

तत्सुतो वारिसारस्तु ततश्चाशोकवर्धनः १२

सुयशा भविता तस्य सङ्गतः सुयशःसुतः

शालिशूकस्ततस्तस्य सोमशर्मा भविष्यति

शतधन्वा ततस्तस्य भविता तद्बृहद्रथः १३

मौर्या ह्येते दश नृपाः सप्तत्रिंशच्छतोत्तरम्

समा भोक्ष्यन्ति पृथिवीं कलौ कुरुकुलोद्वह १४

अग्निमित्रस्ततस्तस्मात्सुज्येष्ठो भविता ततः

वसुमित्रो भद्रकश्च पुलिन्दो भविता सुतः १५

ततो घोषः सुतस्तस्माद्वज्रमित्रो भविष्यति

ततो भागवतस्तस्माद्देवभूतिः कुरूद्वह १६

शुङ्गा दशैते भोक्ष्यन्ति भूमिं वर्षशताधिकम्

ततः काण्वानियं भूमिर्यास्यत्यल्पगुणान्नृप १७

शुङ्गं हत्वा देवभूतिं काण्वोऽमात्यस्तु कामिनम्

स्वयं करिष्यते राज्यं वसुदेवो महामतिः १८

तस्य पुत्रस्तु भूमित्रस्तस्य नारायणः सुतः

काण्वायना इमे भूमिं चत्वारिंशच्च पञ्च च

शतानि त्रीणि भोक्ष्यन्ति वर्षाणां च कलौ युगे १९

हत्वा काण्वं सुशर्माणं तद्भृत्यो वृषलो बली

गां भोक्ष्यत्यन्ध्रजातीयः कञ्चित्कालमसत्तमः २०

कृष्णनामाथ तद्भ्राता भविता पृथिवीपतिः

श्रीशान्तकर्णस्तत्पुत्रः पौर्णमासस्तु तत्सुतः २१

लम्बोदरस्तु तत्पुत्रस्तस्माच्चिबिलको नृपः

मेघस्वातिश्चिबिलकादटमानस्तु तस्य च २२

अनिष्टकर्मा हालेयस्तलकस्तस्य चात्मजः

पुरीषभीरुस्तत्पुत्रस्ततो राजा सुनन्दनः २३

चकोरो बहवो यत्र शिवस्वातिररिन्दमः

तस्यापि गोमती पुत्रः पुरीमान्भविता ततः २४

मेदशिराः शिवस्कन्दो यज्ञश्रीस्तत्सुतस्ततः

विजयस्तत्सुतो भाव्यश्चन्द्र विज्ञः सलोमधिः २५

एते त्रिंशन्नृपतयश्चत्वार्यब्दशतानि च

षट्पञ्चाशच्च पृथिवीं भोक्ष्यन्ति कुरुनन्दन २६

सप्ताभीरा आवभृत्या दश गर्दभिनो नृपाः

कङ्काः षोडश भूपाला भविष्यन्त्यतिलोलुपाः २७

ततोऽष्टौ यवना भाव्याश्चतुर्दश तुरुष्ककाः

भूयो दश गुरुण्डाश्च मौला एकादशैव तु २८

एते भोक्ष्यन्ति पृथिवीं दश वर्षशतानि च

नवाधिकां च नवतिं मौला एकादश क्षितिम् २९

भोक्ष्यन्त्यब्दशतान्यङ्ग त्रीणि तैः संस्थिते ततः

किलकिलायां नृपतयो भूतनन्दोऽथ वङ्गिरिः ३०

शिशुनन्दिश्च तद्भ्राता यशोनन्दिः प्रवीरकः

इत्येते वै वर्षशतं भविष्यन्त्यधिकानि षट् ३१

तेषां त्रयोदश सुता भवितारश्च बाह्लिकाः

पुष्पमित्रोऽथ राजन्यो दुर्मित्रोऽस्य तथैव च ३२

एककाला इमे भूपाः सप्तान्ध्राः सप्त कौशलाः

विदूरपतयो भाव्या निषधास्तत एव हि ३३

मागधानां तु भविता विश्वस्फूर्जिः पुरञ्जयः

करिष्यत्यपरो वर्णान्पुलिन्दयदुमद्र कान् ३४

प्रजाश्चाब्रह्मभूयिष्ठाः स्थापयिष्यति दुर्मतिः

वीर्यवान्क्षत्रमुत्साद्य पद्मवत्यां स वै पुरि

अनुगङ्गमाप्रयागं गुप्तां भोक्ष्यति मेदिनीम् ३५

सौराष्ट्रावन्त्याभीराश्च शूरा अर्बुदमालवाः

व्रात्या द्विजा भविष्यन्ति शूद्र प्राया जनाधिपाः ३६

सिन्धोस्तटं चन्द्रभागां कौन्तीं काश्मीरमण्डलम्

भोक्ष्यन्ति शूद्रा व्रात्याद्या म्लेच्छाश्चाब्रह्मवर्चसः ३७

तुल्यकाला इमे राजन्म्लेच्छप्रायाश्च भूभृतः

एतेऽधर्मानृतपराः फल्गुदास्तीव्रमन्यवः ३८

स्त्रीबालगोद्विजघ्नाश्च परदारधनादृताः

उदितास्तमितप्राया अल्पसत्त्वाल्पकायुषः ३९

असंस्कृताः क्रियाहीना रजसा तमसावृताः

प्रजास्ते भक्षयिष्यन्ति म्लेच्छा राजन्यरूपिणः ४०

तन्नाथास्ते जनपदास्तच्छीलाचारवादिनः

अन्योन्यतो राजभिश्च क्षयं यास्यन्ति पीडिताः ४१

इति श्रीमद्भागवते महापुराणे पारमहंस्यां संहितायां द्वादशस्कन्धे प्रथमोऽध्यायः

Text1 - 2

śrī-śuka uvāca

yo 'ntyaḥ purañjayo nāma

bhaviṣyo bārahadrathaḥ

tasyāmātyas tu śunako

hatvā svāminam ātma-jam

pradyota-saḿjñaḿ rājānaḿ

kartā yat-pālakaḥ sutaḥ

viśākhayūpas tat-putro

bhavitā rājakas tataḥ

Text3

nandivardhanas tat-putraḥ

pañca pradyotanā ime

aṣṭa-triḿśottara-śataḿ

bhokṣyanti pṛthivīḿ nṛpāḥ

Text4

śiśunāgas tato bhāvyaḥ

kākavarṇas tu tat-sutaḥ

kṣemadharmā tasya sutaḥ

kṣetrajñaḥ kṣemadharma-jaḥ

Text5

vidhisāraḥ sutas tasyā-

jātaśatrur bhaviṣyati

darbhakas tat-suto bhāvī

darbhakasyājayaḥ smṛtaḥ

Text6 - 8

nandivardhana ājeyo

mahānandiḥ sutas tataḥ

śiśunāgā daśaivaite

saṣṭy-uttara-śata-trayam

samā bhokṣyanti pṛthivīḿ

kuru-śreṣṭha kalau nṛpāḥ

mahānandi-suto rājan

śūdrā-garbhodbhavo balī

mahāpadma-patiḥ kaścin

nandaḥ kṣatra-vināśa-kṛt

tato nṛpā bhaviṣyanti

śūdra-prāyās tv adhārmikāḥ

Text9

sa eka-cchatrāḿ pṛthivīm

anullańghita-śāsanaḥ

śāsiṣyati mahāpadmo

dvitīya iva bhārgavaḥ

Text10

tasya cāṣṭau bhaviṣyanti

sumālya-pramukhāḥ sutāḥ

ya imāḿ bhokṣyanti mahīḿ

rājānaś ca śataḿ samāḥ

Text11

nava nandān dvijaḥ kaścit

prapannān uddhariṣyati

teṣāḿ abhāve jagatīḿ

mauryā bhokṣyanti vai kalau

Text12

sa eva candraguptaḿ vai

dvijo rājye 'bhiṣekṣyati

tat-suto vārisāras tu

tataś cāśokavardhanaḥ

Text13

suyaśā bhavitā tasya

sańgataḥ suyaśaḥ-sutaḥ

śāliśūkas tatas tasya

somaśarmā bhaviṣyati

śatadhanvā tatas tasya

bhavitā tad-bṛhadrathaḥ

Text14

mauryā hy ete daśa nṛpāḥ

sapta-triḿśac-chatottaram

samā bhokṣyanti pṛthivīḿ

kalau kuru-kulodvaha

Text15 - 17

agnimitras tatas tasmāt

sujyeṣṭho bhavitā tataḥ

vasumitro bhadrakaś ca

pulindo bhavitā sutaḥ

tato ghoṣaḥ sutas tasmād

vajramitro bhaviṣyati

tato bhāgavatas tasmād

devabhūtiḥ kurūdvaha

śuńgā daśaite bhokṣyanti

bhūmiḿ varṣa-śatādhikam

tataḥ kāṇvān iyaḿ bhūmir

yāsyaty alpa-guṇān nṛpa

Text18

śuńgaḿ hatvā devabhūtiḿ

kāṇvo 'mātyas tu kāminam

svayaḿ kariṣyate rājyaḿ

vasudevo mahā-matiḥ

Text19

tasya putras tu bhūmitras

tasya nārāyaṇaḥ sutaḥ

kāṇvāyanā ime bhūmiḿ

catvāriḿśac ca pañca ca

śatāni trīṇi bhokṣyanti

varṣāṇāḿ ca kalau yuge

Text20

hatvā kāṇvaḿ suśarmāṇaḿ

tad-bhṛtyo vṛṣalo balī

gāḿ bhokṣyaty andhra-jātīyaḥ

kañcit kālam asattamaḥ

Text21 - 26

kṛṣṇa-nāmātha tad-bhrātā

bhavitā pṛthivī-patiḥ

śrī-śāntakarṇas tat-putraḥ

paurṇamāsas tu tat-sutaḥ

lambodaras tu tat-putras

tasmāc cibilako nṛpaḥ

meghasvātiś cibilakād

aṭamānas tu tasya ca

aniṣṭakarmā hāleyas

talakas tasya cātma-jaḥ

purīṣabhīrus tat-putras

tato rājā sunandanaḥ

cakoro bahavo yatra

śivasvātir arin-damaḥ

tasyāpi gomatī putraḥ

purīmān bhavitā tataḥ

medaśirāḥ śivaskando

yajñaśrīs tat-sutas tataḥ

vijayas tat-suto bhāvyaś

candravijñaḥ sa-lomadhiḥ

ete triḿśan nṛpatayaś

catvāry abda-śatāni ca

ṣaṭ-pañcāśac ca pṛthivīḿ

bhokṣyanti kuru-nandana

Text27

saptābhīrā āvabhṛtyā

daśa gardabhino nṛpāḥ

kańkāḥ ṣoḍaśa bhū-pālā

bhaviṣyanty ati-lolupāḥ

Text28

tato 'ṣṭau yavanā bhāvyāś

caturdaśa turuṣkakāḥ

bhūyo daśa guruṇḍāś ca

maulā ekādaśaiva tu

Text29 - 31

ete bhokṣyanti pṛthivīḿ

daśa varṣa-śatāni ca

navādhikāḿ ca navatiḿ

maulā ekādaśa kṣitim

bhokṣyanty abda-śatāny ańga

trīṇi taiḥ saḿsthite tataḥ

kilakilāyāḿ nṛpatayo

bhūtanando 'tha vańgiriḥ

śiśunandiś ca tad-bhrātā

yaśonandiḥ pravīrakaḥ

ity ete vai varṣa-śataḿ

bhaviṣyanty adhikāni ṣaṭ

Text32 - 33

teṣāḿ trayodaśa sutā

bhavitāraś ca bāhlikāḥ

puṣpamitro 'tha rājanyo

durmitro 'sya tathaiva ca

eka-kālā ime bhū-pāḥ

saptāndhrāḥ sapta kauśalāḥ

vidūra-patayo bhāvyā

niṣadhās tata eva hi

Text34

māgadhānāḿ tu bhavitā

viśvasphūrjiḥ purañjayaḥ

kariṣyaty aparo varṇān

pulinda-yadu-madrakān

Text35

prajāś cābrahma-bhūyiṣṭhāḥ

sthāpayiṣyati durmatiḥ

vīryavān kṣatram utsādya

padmavatyāḿ sa vai puri

anu-gańgam ā-prayāgaḿ

guptāḿ bhokṣyati medinīm

Text36

saurāṣṭrāvanty-ābhīrāś ca

śūrā arbuda-mālavāḥ

vrātyā dvijā bhaviṣyanti

śūdra-prāyā janādhipāḥ

Text37

sindhos taṭaḿ candrabhāgāḿ

kauntīḿ kāśmīra-maṇḍalam

bhokṣyanti śūdrā vrātyādyā

mlecchāś cābrahma-varcasaḥ

Text38

tulya-kālā ime rājan

mleccha-prāyāś ca bhū-bhṛtaḥ

ete 'dharmānṛta-parāḥ

phalgu-dās tīvra-manyavaḥ

Text39 - 40

strī-bāla-go-dvija-ghnāś ca

para-dāra-dhanādṛtāḥ

uditāsta-mita-prāyā

alpa-sattvālpakāyuṣaḥ

asaḿskṛtāḥ kriyā-hīnā

rajasā tamasāvṛtāḥ

prajās te bhakṣayiṣyanti

mlecchā rājanya-rūpiṇaḥ

Text41

tan-nāthās te janapadās

tac-chīlācāra-vādinaḥ

anyonyato rājabhiś ca

kṣayaḿ yāsyanti pīḍitāḥ

 

Стихи 1-2

 

Шукадева Госвами сказал: Последний царь, о котором мы упомянули, перечисляя будущих правителей из династии Магадхи, — это Пуранджая, который родится у Брихадратхи. Министр Пуранджаи Шунака убьет царя, а на трон посадит своего сына Прадьоту. Сыном Прадьоты будет Палака, его сына будут звать Вишакхаюпа, а сыном Вишакхаюпы будет Раджака.

 

КОММЕНТАРИЙ: Грязный политический заговор, описанный здесь, очень характерен для эпохи Кали. В Девятой песни «Шримад-Бхагаватам» Шукадева Госвами описывал великих правителей, которые принадлежали к двум царским родам — Луны и Солнца. Именно в этом контексте в Девятой песни приводится история о Господе Рамачандре, прославленном воплощении Бога, а в конце той же песни Шукадева рассказывает о предках Господа Кришны и Господа Баларамы, завершая свое повествование о царях лунной династии упоминанием об Их рождении.

Десятая песнь полностью посвящена описанию детских игр Господа Кришны во Вриндаване и рассказам о том, что Он делал в Матхуре в период Своей юности и в Двараке, когда достиг зрелого возраста. События этого периода также описываются в знаменитом эпосе «Махабхарата», главной темой которого является жизнь пятерых братьев Пандавов и их взаимоотношения с Господом Кришной, а также с другими выдающимися историческими фигурами, такими как Бхишма,

Дхритараштра, Дроначарья и Видура. В состав «Махабхараты» входит «Бхагавад-гита», которая провозглашает Господа Кришну Абсолютной Истиной, Верховной Личностью Бога. «Шримад-Бхагаватам», последнюю, Двенадцатую песнь которого мы сейчас переводим, считается более возвышенным произведением, чем «Махабхарата», потому что превосходство Господа Шри Кришны — Абсолютной Истины и высшего источника всего сущего — утверждается в нем прямо, недвусмысленно и практически в каждом стихе. На самом деле, как рассказывается в Первой песни «Бхагаватам», написать это великое произведение Шри Вьясадеву побудило недовольство тем, что в «Махабхарате» величие Господа Кришны не является главной темой.

Хотя в «Шримад-Бхагаватам» рассказываются истории разных царских родов и приводятся жизнеописания множества царей, до этих пор, до описания эпохи Кали, в которую мы сейчас живем, нигде не говорилось о министрах, которые убивали бы своего царя и возводили на трон собственного сына. Этот случай напоминает историю о том, как Дхритараштра попытался убить Пандавов и короновать своего сына Дурьйодхану. Как описывается в «Махабхарате», Господь Кришна расстроил эти планы, однако, после того как Господь вернулся в духовный мир, век Кали полностью вступил в свои права и политические убийства стали обычным делом.

 

Стих 3

 

Сына Раджаки будут звать Нандивардхана. Таким образом, в династии, основанной Прадьотаной, один за другим придут пять царей, которые будут наслаждаться царством на Земле в течение ста тридцати восьми лет.

 

Стих 4

 



Поделиться:




Поиск по сайту

©2015-2024 poisk-ru.ru
Все права принадлежать их авторам. Данный сайт не претендует на авторства, а предоставляет бесплатное использование.
Дата создания страницы: 2019-04-04 Нарушение авторских прав и Нарушение персональных данных


Поиск по сайту: