Молитвы Маркандеи Наре-Нараяне Риши




 

В этой главе рассказывается, как Маркандея Риши совершал аскезу, победил своей мощью бога любви и всех его спутников, а также вознес молитвы Господу Шри Хари в Его обликах Нары и Нараяны.

Шри Шаунака был поражен тем, как долго прожил Шри Маркандея, родившийся в роду самого Шаунаки, и тем, как миллионы лет назад он путешествовал в одиночку по океану пралаи и увидел младенца, возлежавшего на листе баньяна. Шаунака понял, что Маркандея прожил два дня Брахмы, а потому попросил Шри Суту Госвами пояснить это.

Сута Госвами ответил, что мудрец Маркандея, получив от своего отца очистительное посвящение в брахманы, дал обет до конца жизни хранить целомудрие. Затем он стал поклоняться Верховному Господу Хари, и длилось его поклонение шестнадцать жизней Ману. Во время семнадцатой манвантары Господь Индра, решив помешать аскезе мудреца, послал к нему Камадеву и его спутников. Однако Маркандея Риши победил их своим могуществом, накопленным в результате аскезы.

Тогда, чтобы пролить милость на Маркандею, Господь Шри Хари явился перед ним в облике Нары-Нараяны. Шри Маркандея простерся перед Ними ниц и почтил Их, удобно Их усадив, омыв Их стопы и проведя Им пуджу. Затем он стал возносить Им молитвы: «О всемогущий Господь, Ты вдыхаешь жизненный воздух во всех живых существ, Ты защищаешь все три мира, рассеиваешь горе и даруешь освобождение. Ты защищаешь всех, кто принял Твое покровительство, от любых несчастий. Достижение Твоих лотосных стоп — это единственная благая цель, к которой стоит стремиться обусловленным душам. Служение Тебе исполняет все желания. Тв ои лилы, относящиеся к гуне чистой благости, могут освободить всех из материального плена. Поэтому разумные люди поклоняются Тебе в Твоей личностной форме, состоящей из чистой благости, — в форме Шри Нараяны, а также в образе Нары, который олицетворяет беспримесную преданность Тебе.

Живое существо, введенное в заблуждение иллюзией, может непосредственно постичь Тебя, только если обретет знание, которое содержится в Ведах и которое Ты, духовный учитель всей вселенной, распространяешь по миру. Пытаясь понять Тебя путем санкхья-йоги, даже такие великие мыслители, как Брахма, приходят в замешательство. Ты Сам порождаешь основателей санкхьи и других философий, чтобы знание о Твоей личностной природе исчезло под телесными оболочками, скрывающими духовную природу дживы. О Маха-Пуруша, я в почтении склоняюсь пред Тобой».

 

श्रीमद्भागवतपुराणम्/स्कन्धः १२/अध्यायः ८

श्रीशौनक उवाच –

(अनुष्टुप्)

सूत जीव चिरं साधो वद नो वदतां वर ।

तमस्यपारे भ्रमतां नॄणां त्वं पारदर्शनः ॥ १ ॥

आहुश्चिरायुषमृषिं मृकण्डुतनयं जनाः ।

यः कल्पान्ते उर्वरितो येन ग्रस्तमिदं जगत् ॥ २ ॥

स वा अस्मत् कुलोत्पन्नः कल्पेऽस्मिन् भार्गवर्षभः ।

नैवाधुनापि भूतानां सम्प्लवः कोऽपि जायते ॥ ३ ॥

एक एवार्णवे भ्राम्यन् ददर्श पुरुषं किल ।

वटपत्रपुटे तोकं शयानं त्वेकमद्‌भुतम् ॥ ४ ॥

एष नः संशयो भूयान् सूत कौतूहलं यतः ।

तं नश्छिन्धि महायोगिन् पुराणेष्वपि सम्मतः ॥ ५ ॥

सूत उवाच -

प्रश्नस्त्वया महर्षेऽयं कृतो लोकभ्रमापहः ।

नारायणकथा यत्र गीता कलिमलापहा ॥ ६ ॥

प्राप्तद्विजातिसंस्कारो मार्कण्डेयः पितुः क्रमात् ।

छन्दांस्यधीत्य धर्मेण तपःस्वाध्यायसंयुतः ॥ ७ ॥

बृहद्व्रतधरः शान्तो जटिलो वल्कलाम्बरः ।

बिभ्रत्कमण्डलुं दण्डमुपवीतं समेखलम् ॥ ८ ॥

कृष्णाजिनं साक्षसूत्रं कुशांश्च नियमर्द्धये ।

अग्न्यर्कगुरुविप्रात्मस्वर्चयन् सन्ध्ययोर्हरिम् ॥ ९ ॥

सायं प्रातः स गुरवे भैक्ष्यमाहृत्य वाग्यतः ।

बुभुजे गुर्वनुज्ञातः सकृन्नो चेदुपोषितः ॥ १० ॥

एवं तपःस्वाध्यायपरो वर्षाणामयुतायुतम् ।

आराधयन् हृषीकेशं जिग्ये मृत्युं सुदुर्जयम् ॥ ११ ॥

ब्रह्मा भृगुर्भवो दक्षो ब्रह्मपुत्राश्च ये परे ।

नृदेवपितृभूतानि तेनासन् अतिविस्मिताः ॥ १२ ॥

इत्थं बृहद्व्रतधरः तपःस्वाध्यायसंयमैः ।

दध्यावधोक्षजं योगी ध्वस्तक्लेशान्तरात्मना ॥ १३ ॥

तस्यैवं युञ्जतश्चित्तं महायोगेन योगिनः ।

व्यतीयाय महान् कालो मन्वन्तरषडात्मकः ॥ १४ ॥

एतत् पुरन्दरो ज्ञात्वा सप्तमेऽस्मिन् किलान्तरे ।

तपोविशङ्‌कितो ब्रह्मन् आरेभे तद्विघातनम् ॥ १५ ॥

गन्धर्वाप्सरसः कामं वसन्तमलयानिलौ ।

मुनये प्रेषयामास रजस्तोकमदौ तथा ॥ १६ ॥

ते वै तदाश्रमं जग्मुः हिमाद्रेः पार्श्व उत्तरे ।

पुष्पभद्रा नदी यत्र चित्राख्या च शिला विभो ॥ १७ ॥

तदाश्रमपदं पुण्यं पुण्यद्रुमलताञ्चितम् ।

पुण्यद्विजकुलाकीर्णं पुण्यामलजलाशयम् ॥ १८ ॥

मत्तभ्रमरसङ्‌गीतं मत्तकोकिलकूजितम् ।

मत्तबर्हिनटाटोपं मत्तद्विजकुलाकुलम् ॥ १९ ॥

वायुः प्रविष्ट आदाय हिमनिर्झरशीकरान् ।

सुमनोभिः परिष्वक्तो ववावुत्तम्भयन् स्मरम् ॥ २० ॥

उद्यच्चन्द्रनिशावक्त्रः प्रवालस्तबकालिभिः ।

गोपद्रुमलताजालैः तत्रासीत् कुसुमाकरः ॥ २१ ॥

अन्वीयमानो गन्धर्वैः गीतवादित्रयूथकैः ।

अदृश्यतात्तचापेषुः स्वःस्त्रीयूथपतिः स्मरः ॥ २२ ॥

हुत्वाग्निं समुपासीनं ददृशुः शक्रकिङ्‌कराः ।

मीलिताक्षं दुराधर्षं मूर्तिमन्तमिवानलम् ॥ २३ ॥

ननृतुस्तस्य पुरतः स्त्रियोऽथो गायका जगुः ।

मृदङ्‌गवीणापणवैः वाद्यं चक्रुर्मनोरमम् ॥ २४ ॥

सन्दधेऽस्त्रं स्वधनुषि कामः पञ्चमुखं तदा ।

मधुर्मनो रजस्तोक इन्द्रभृत्या व्यकम्पयन् ॥ २५ ॥

क्रीडन्त्याः पुञ्जिकस्थल्याः कन्दुकैः स्तनगौरवात् ।

भृशमुद्विग्नमध्यायाः केशविस्रंसितस्रजः ॥ २६ ॥

इतस्ततो भ्रमद्दृष्टेः चलन्त्या अनु कन्दुकम् ।

वायुर्जहार तद्वासः सूक्ष्मं त्रुटितमेखलम् ॥ २७ ॥

विससर्ज तदा बाणं मत्वा तं स्वजितं स्मरः ।

सर्वं तत्राभवन् मोघमनीशस्य यथोद्यमः ॥ २८ ॥

त इत्थमपकुर्वन्तो मुनेस्तत्तेजसा मुने ।

दह्यमाना निववृतुः प्रबोध्याहिमिवार्भकाः ॥ २९ ॥

इतीन्द्रानुचरैर्ब्रह्मन् धर्षितोऽपि महामुनिः ।

यन्नागादहमो भावं न तच्चित्रं महत्सु हि ॥ ३० ॥

दृष्ट्वा निस्तेजसं कामं सगणं भगवान् स्वराट् ।

श्रुत्वानुभावं ब्रह्मर्षेः विस्मयं समगात् परम् ॥ ३१ ॥

तस्यैवं युञ्जतश्चित्तं तपःस्वाध्यायसंयमैः ।

अनुग्रहायाविरासीत् नरनारायणो हरिः ॥ ३२ ॥

(मिश्र-१२)

तौ शुक्लकृष्णौ नवकञ्जलोचनौ

चतुर्भुजौ रौरववल्कलाम्बरौ ।

पवित्रपाणी उपवीतकं त्रिवृत्

कमण्डलुं दण्डमृजुं च वैणवम् ॥ ३३ ॥

पद्माक्षमालामुत जन्तुमार्जनं

वेदं च साक्षात् तप एव रूपिणौ ।

तपत् तडिद्वर्णपिशङ्‌गरोचिषा

प्रांशू दधानौ विबुधर्षभार्चितौ ॥ ३४ ॥

(अनुष्टुप्)

ते वै भगवतो रूपे नरनारायणौ ऋषी ।

दृष्ट्वोत्थायादरेणोच्चैः ननामाङ्‌गेन दण्डवत् ॥ ३५ ॥

स तत् सन्दर्शनानन्द निर्वृतात्मेन्द्रियाशयः ।

हृष्टरोमाश्रुपूर्णाक्षो न सेहे तावुदीक्षितुम् ॥ ३६ ॥

उत्थाय प्राञ्जलिः प्रह्व औत्सुक्यादाश्लिषन्निव ।

नमो नम इतीशानौ बभाषे गद्‌गदाक्षरम् ॥ ३७ ॥

तयोरासनमादाय पादयोरवनिज्य च ।

अर्हणेनानुलेपेन धूपमाल्यैरपूजयत् ॥ ३८ ॥

सुखमासनमासीनौ प्रसादाभिमुखौ मुनी ।

पुनरानम्य पादाभ्यां गरिष्ठाविदमब्रवीत् ॥ ३९ ॥

श्रीमार्कण्डेय उवाच -

(वसंततिलका)

किं वर्णये तव विभो यदुदीरितोऽसुः

संस्पन्दते तमनु वाङ्‌मन इन्द्रियाणि ।

स्पन्दन्ति वै तनुभृतामजशर्वयोश्च

स्वस्याप्यथापि भजतामसि भावबन्धुः ॥ ४० ॥

मूर्ती इमे भगवतो भगवन् त्रिलोक्याः

क्षेमाय तापविरमाय च मृत्युजित्यै ।

नाना बिभर्ष्यवितुमन्यतनूर्यथेदं

सृष्ट्वा पुनर्ग्रससि सर्वमिवोर्णनाभिः ॥ ४१ ॥

तस्यावितुः स्थिरचरेशितुरङ्‌घ्रिमूलं

यत्स्थं न कर्मगुणकालरुजः स्पृशन्ति ।

यद्वै स्तुवन्ति निनमन्ति यजन्त्यभीक्ष्णं

ध्यायन्ति वेदहृदया मुनयस्तदाप्त्यै ॥ ४२ ॥

नान्यं तवाङ्‌घ्र्युपनयादपवर्गमूर्तेः

क्षेमं जनस्य परितोभिय ईश विद्मः ।

ब्रह्मा बिभेत्यलमतो द्विपरार्धधिष्ण्यः

कालस्य ते किमुत तत्कृतभौतिकानाम् ॥ ४३ ॥

तद् वै भजाम्यृतधियस्तव पादमूलं

हित्वेदमात्मच्छदि चात्मगुरोः परस्य ।

देहाद्यपार्थमसदन्त्यमभिज्ञमात्रं

विन्देत ते तर्हि सर्वमनीषितार्थम् ॥ ४४ ॥

सत्त्वं रजस्तम इतीश तवात्मबन्धो

मायामयाः स्थितिलयोदयहेतवोऽस्य ।

लीला धृता यदपि सत्त्वमयी प्रशान्त्यै

नान्ये नृणां व्यसनमोहभियश्च याभ्याम् ॥ ४५ ॥

तस्मात्तवेह भगवन्नथ तावकानां

शुक्लां तनुं स्वदयितां कुशला भजन्ति ।

यत्सात्वताः पुरुषरूपमुशन्ति सत्त्वं

लोको यतोऽभयमुतात्मसुखं न चान्यत् ॥ ४६ ॥

तस्मै नमो भगवते पुरुषाय भूम्ने

विश्वाय विश्वगुरवे परदैवतायै ।

नारायणाय ऋषये च नरोत्तमाय

हंसाय संयतगिरे निगमेश्वराय ॥ ४७ ॥

यं वै न वेद वितथाक्षपथैर्भ्रमद्धीः

सन्तं स्वखेष्वसुषु हृद्यपि दृक्पथेषु ।

तन्माययावृतमतिः स उ एव साक्षाद्

आद्यस्तवाखिलगुरोरुपसाद्य वेदम् ॥ ४८ ॥

यद्दर्शनं निगम आत्मरहःप्रकाशं

मुह्यन्ति यत्र कवयोऽजपरा यतन्तः ।

तं सर्ववादविषयप्रतिरूपशीलं

वन्दे महापुरुषमात्मनिगूढबोधम् ॥ ४९ ॥

इति श्रीमद्‍भागवते महापुराणे पारमहंस्यां

संहितायां द्वादशस्कन्धे अष्टमोऽध्यायः ॥ ८ ॥

हरिः ॐ तत्सत् श्रीकृष्णार्पणमस्तु ॥

 

Text1

śrī-śaunaka uvāca

sūta jīva ciraḿ sādho

vada no vadatāḿ vara

tamasy apāre bhramatāḿ

nṝṇāḿ tvaḿ pāra-darśanaḥ

Text2 - 5

āhuś cirāyuṣam ṛṣiḿ

mṛkaṇḍu-tanayaḿ janāḥ

yaḥ kalpānte hy urvarito

yena grastam idaḿ jagat

sa vā asmat-kulotpannaḥ

kalpe 'smin bhārgavarṣabhaḥ

naivādhunāpi bhūtānāḿ

samplavaḥ ko 'pi jāyate

eka evārṇave bhrāmyan

dadarśa puruṣaḿ kila

vaṭa-patra-puṭe tokaḿ

śayānaḿ tv ekam adbhutam

eṣa naḥ saḿśayo bhūyān

sūta kautūhalaḿ yataḥ

taḿ naś chindhi mahā-yogin

purāṇeṣv api sammataḥ

Text6

sūta uvāca

praśnas tvayā maharṣe 'yaḿ

kṛto loka-bhramāpahaḥ

nārāyaṇa-kathā yatra

gītā kali-malāpahā

Text7 - 11

prāpta-dvijāti-saḿskāro

mārkaṇḍeyaḥ pituḥ kramāt

chandāḿsy adhītya dharmeṇa

tapaḥ-svādhyāya-saḿyutaḥ

bṛhad-vrata-dharaḥ śānto

jaṭilo valkalāmbaraḥ

bibhrat kamaṇḍaluḿ daṇḍam

upavītaḿ sa-mekhalam

kṛṣṇājinaḿ sākṣa-sūtraḿ

kuśāḿś ca niyamarddhaye

agny-arka-guru-viprātmasv

arcayan sandhyayor harim

sāyaḿ prātaḥ sa gurave

bhaikṣyam āhṛtya vāg-yataḥ

bubhuje gurv-anujñātaḥ

sakṛn no ced upoṣitaḥ

evaḿ tapaḥ-svādhyāya-paro

varṣāṇām ayutāyutam

ārādhayan hṛṣīkeśaḿ

jigye mṛtyuḿ su-durjayam

Text12

brahmā bhṛgur bhavo dakṣo

brahma-putrāś ca ye 'pare

nṛ-deva-pitṛ-bhūtāni

tenāsann ati-vismitāḥ

Text13

itthaḿ bṛhad-vrata-dharas

tapaḥ-svādhyāya-saḿyamaiḥ

dadhyāv adhokṣajaḿ yogī

dhvasta-kleśāntarātmanā

Text14

tasyaivaḿ yuñjataś cittaḿ

mahā-yogena yoginaḥ

vyatīyāya mahān kālo

manvantara-ṣaḍ-ātmakaḥ

Text15

etat purandaro jñātvā

saptame 'smin kilāntare

tapo-viśańkito brahmann

ārebhe tad-vighātanam

Text16

gandharvāpsarasaḥ kāmaḿ

vasanta-malayānilau

munaye preṣayām āsa

rajas-toka-madau tathā

Text17

te vai tad-āśramaḿ jagmur

himādreḥ pārśva uttare

puṣpabhadrā nadī yatra

citrākhyā ca śilā vibho

Text18 - 20

tad-āśrama-padaḿ puṇyaḿ

puṇya-druma-latāñcitam

puṇya-dvija-kulākīṛnaḿ

puṇyāmala-jalāśayam

matta-bhramara-sańgītaḿ

matta-kokila-kūjitam

matta-barhi-naṭāṭopaḿ

matta-dvija-kulākulam

vāyuḥ praviṣṭa ādāya

hima-nirjhara-śīkarān

sumanobhiḥ pariṣvakto

vavāv uttambhayan smaram

Text21

udyac-candra-niśā-vaktraḥ

pravāla-stabakālibhiḥ

gopa-druma-latā-jālais

tatrāsīt kusumākaraḥ

Text22

anvīyamāno gandharvair

gīta-vāditra-yūthakaiḥ

adṛśyatātta-cāpeṣuḥ

svaḥ-strī-yūtha-patiḥ smaraḥ

Text23

hutvāgniḿ samupāsīnaḿ

dadṛśuḥ śakra-kińkarāḥ

mīlitākṣaḿ durādharṣaḿ

mūrtimantam ivānalam

Text24

nanṛtus tasya purataḥ

striyo 'tho gāyakā jaguḥ

mṛdańga-vīṇā-paṇavair

vādyaḿ cakrur mano-ramam

Text25

sandadhe 'straḿ sva-dhanuṣi

kāmaḥ pañca-mukhaḿ tadā

madhur mano rajas-toka

indra-bhṛtyā vyakampayan

Text26 - 27

krīḍantyāḥ puñjikasthalyāḥ

kandukaiḥ stana-gauravāt

bhṛśam udvigna-madhyāyāḥ

keśa-visraḿsita-srajaḥ

itas tato bhramad-dṛṣṭeś

calantyā anu kandukam

vāyur jahāra tad-vāsaḥ

sūkṣmaḿ truṭita-mekhalam

Text28

visasarja tadā bāṇaḿ

matvā taḿ sva-jitaḿ smaraḥ

sarvaḿ tatrābhavan mogham

anīśasya yathodyamaḥ

Text29

ta ittham apakurvanto

munes tat-tejasā mune

dahyamānā nivavṛtuḥ

prabodhyāhim ivārbhakāḥ

Text30

itīndrānucarair brahman

dharṣito 'pi mahā-muniḥ

yan nāgād ahamo bhāvaḿ

na tac citraḿ mahatsu hi

Text31

dṛṣṭvā nistejasaḿ kāmaḿ

sa-gaṇaḿ bhagavān svarāṭ

śrutvānubhāvaḿ brahmarṣer

vismayaḿ samagāt param

Text32

tasyaivaḿ yuñjataś cittaḿ

tapaḥ-svādhyāya-saḿyamaiḥ

anugrahāyāvirāsīn

nara-nārāyaṇo hariḥ

Text33 - 34

tau śukla-kṛṣṇau nava-kañja-locanau

catur-bhujau raurava-valkalāmbarau

pavitra-pāṇī upavītakaḿ tri-vṛt

kamaṇḍaluḿ daṇḍam ṛjuḿ ca vaiṇavam

padmākṣa-mālām uta jantu-mārjanaḿ

vedaḿ ca sākṣāt tapa eva rūpiṇau

tapat-taḍid-varṇa-piśańga-rociṣā

prāḿśū dadhānau vibudharṣabhārcitau

Text35

te vai bhagavato rūpe

nara-nārāyaṇāv ṛṣī

dṛṣṭvotthāyādareṇoccair

nanāmāńgena daṇḍa-vat

Text36

sa tat-sandarśanānanda-

nirvṛtātmendriyāśayaḥ

hṛṣṭa-romāśru-pūrṇākṣo

na sehe tāv udīkṣitum

Text37

utthāya prāñjaliḥ prahva

autsukyād āśliṣann iva

namo nama itīśānau

babhāśe gadgadākṣaram

Text38

tayor āsanam ādāya

pādayor avanijya ca

arhaṇenānulepena

dhūpa-mālyair apūjayat

Text39

sukham āsanam āsīnau

prasādābhimukhau munī

punar ānamya pādābhyāḿ

gariṣṭhāv idam abravīt

Text40

śrī-mārkaṇḍeya uvāca

kiḿ varṇaye tava vibho yad-udīrito 'suḥ

saḿspandate tam anu vāń-mana-indriyāṇi

spandanti vai tanu-bhṛtām aja-śarvayoś ca

svasyāpy athāpi bhajatām asi bhāva-bandhuḥ

Text41

mūrtī ime bhagavato bhagavaḿs tri-lokyāḥ

kṣemāya tāpa-viramāya ca mṛtyu-jityai

nānā bibharṣy avitum anya-tanūr yathedaḿ

sṛṣṭvā punar grasasi sarvam ivorṇanābhiḥ

Text42

tasyāvituḥ sthira-careśitur ańghri-mūlaḿ

yat-sthaḿ na karma-guṇa-kāla-rajaḥ spṛśanti

yad vai stuvanti ninamanti yajanty abhīkṣṇaḿ

dhyāyanti veda-hṛdayā munayas tad-āptyai

Text43

nānyaḿ tavāńghry-upanayād apavarga-mūrteḥ

kṣemaḿ janasya parito-bhiya īśa vidmaḥ

brahmā bibhety alam ato dvi-parārdha-dhiṣṇyaḥ

kālasya te kim uta tat-kṛta-bhautikānām

Text44

tad vai bhajāmy ṛta-dhiyas tava pāda-mūlaḿ

hitvedam ātma-cchadi cātma-guroḥ parasya

dehādy apārtham asad antyam abhijña-mātraḿ

vindeta te tarhi sarva-manīṣitārtham

Text45

sattvaḿ rajas tama itīśa tavātma-bandho

māyā-mayāḥ sthiti-layodaya-hetavo 'sya

līlā dhṛtā yad api sattva-mayī praśāntyai

nānye nṛṇāḿ vyasana-moha-bhiyaś ca yābhyām

Text46

tasmāt taveha bhagavann atha tāvakānāḿ

śuklāḿ tanuḿ sva-dayitāḿ kuśalā bhajanti

yat sātvatāḥ puruṣa-rūpam uśanti sattvaḿ

loko yato 'bhayam utātma-sukhaḿ na cānyat

Text47

tasmai namo bhagavate puruṣāya bhūmne

viśvāya viśva-gurave para-daivatāya

nārāyaṇāya ṛṣaye ca narottamāya

haḿsāya saḿyata-gire nigameśvarāya

Text48

yaḿ vai na veda vitathākṣa-pathair bhramad-dhīḥ

santaḿ svakeṣv asuṣu hṛdy api dṛk-patheṣu

tan-māyayāvṛta-matiḥ sa u eva sākṣād

ādyas tavākhila-guror upasādya vedam

Text49

yad-darśanaḿ nigama ātma-rahaḥ-prakāśaḿ

muhyanti yatra kavayo 'ja-parā yatantaḥ

taḿ sarva-vāda-viṣaya-pratirūpa-śīlaḿ

vande mahā-puruṣam ātma-nigūḍha-bodham

 

 

Стих 1

 

Шри Шаунака сказал: О Сута, долгой жизни тебе! О святой, о лучший из рассказчиков, пожалуйста, продолжай говорить с нами. Поистине, лишь ты можешь указать путь заблудившимся во тьме невежества людям.

 

КОММЕНТАРИЙ: Как пишет Шрила Джива Госвами, мудрецы поняли, что Сута Госвами собирается завершить свой пересказ «Шримад-Бхагаватам», а потому стали побуждать его сначала рассказать историю Маркандеи Риши.

 

Стихи 2-5

 

Знатоки говорят, что мудрец Маркандея Риши, сын Мриканду, прожил необычайно долгую жизнь и был единственным, кто уцелел, когда день Брахмы подошел к концу и вся вселенная погрузилась в воды потопа. Однако этот же Маркандея Риши, лучший из потомков Бхригу, родился в моем роду во время нынешнего дня Брахмы, и пока на протяжении этого дня Брахмы мы еще не видели уничтожения вселенной. Общеизвестно также, что, пока Маркандея беспомощно скитался по великому океану потопа, среди этих ужасных вод ему открылось удивительное зрелище — он увидел младенца, возлежащего на листе баньяна. О Сута, я введен в замешательство и жажду узнать больше об этом великом мудреце, Маркандее Риши. О великий йог, все признают тебя знатоком Пуран. Поэтому будь добр, развей мои сомнения.

 

КОММЕНТАРИЙ: День Господа Брахмы, состоящий из его двенадцати часов, длится четыре миллиарда триста двадцать миллионов лет, и столько же длится его ночь. Судя по всему, Маркандея прожил один такой день и одну такую ночь и на следующий день Брахмы продолжил жить в образе Маркандеи. В течение ночи Брахмы, во время разрушения вселенной, мудрец скитался по вселяющим ужас водам океана уничтожения и увидел среди этих вод удивительное зрелище — лежавшего на листе баньяна необычного младенца. Все эти тайны, связанные с Маркандеей, Сута Госвами разъяснит по просьбе мудрецов.

 

Стих 6

 

Сута Госвами сказал: О великий мудрец Шаунака, твой вопрос сам по себе непременно поможет всем избавиться от иллюзии, ибо он подводит к рассказам о Господе Нараяне, которые смывают с души всю скверну Кали-юги.

 

Стихи 7-11

 

Желая посвятить сына в брахманы, отец Маркандеи провел для него все предписанные Ведами ритуалы, и Маркандея, очистившись таким образом, стал изучать ведические гимны и строго следовать регулирующим принципам. Он совершил много суровых аскетических подвигов, глубоко постиг Веды и за всю жизнь ни разу не нарушил обета безбрачия. Глубоко умиротворенный, со спутанными волосами и одеждой из коры, он продвигался по духовному пути, и на этом пути ему помогали сосуд для воды и посох, какие носят монахи, священный шнур, пояс брахмачари, шкура черного оленя, четки из семян лотоса и связки травы куша. Каждый день, на рассвете и на закате, в минуты, которые считаются священными, он поклонялся Верховной Личности Бога в пяти образах — в форме жертвенного огня, солнца, духовного учителя, брахманов и Сверхдуши в сердце. По утрам и вечерам он ходил просить милостыню, а возвратившись, отдавал все, что насобирал, духовному учителю. Он молча принимал пищу один раз в день, да и то только тогда, когда духовный учитель приглашал его; в противном случае он постился. Посвятивший всю свою жизнь аскезе и изучению Вед, Маркандея Риши несчетные миллионы лет поклонялся верховному повелителю чувств, Личности Бога, и так победил неодолимую смерть.

 

Стих 12

 

Господь Брахма, Бхригу Муни, Господь Шива, Праджапати Дакша, великие сыновья Брахмы и многие другие люди, полубоги, предки и духи — все были поражены достижениями Маркандеи Риши.

 

Стих 13

 

Так преданный Богу йог-мистик Маркандея с помощью аскезы, изучения Вед и самообуздания строго соблюдал обет безбрачия. Очистив свой ум от всех беспокойств, он обратил его внутрь и стал медитировать на Верховного Господа, недоступного восприятию материальных чувств.

 

Стих 14

 

Пока мудрец-мистик с помощью могущественной практики йоги сосредоточивал таким образом свой ум, прошел огромный период времени, равный жизни шести Ману.

 

Стих 15

 

О брахман, в наш век, то есть в период правления седьмого Ману, Господь Индра узнал об аскезе Маркандеи и испугался его растущего мистического могущества. Поэтому он попытался помешать аскезе мудреца.

 

Стих 16

 

Чтобы отвратить мудреца от духовной практики, Господь Индра послал к нему Камадеву, прекрасных райских певцов и танцовщиц, весну и напоенный благоуханием сандала ветерок с Малайских гор. Вместе с ними он послал живые олицетворения жадности и опьянения.

 

Стих 17

 

О могущественный Шаунака, они направились к хижине Маркандеи, которая находилась на северном склоне Гималаев, там, где река Пушпабхадра огибает знаменитую гору Читра.

 

Стихи 18-20

 

Святую обитель Маркандеи Риши украшали рощи благочестивых деревьев; там жило множество благочестивых брахманов, омывавшихся в священных водах кристально чистых водоемов. Повсюду жужжали опьяненные пчелы, в упоении куковали кукушки и танцевали восторженные павлины. Поистине, над этой обителью кружились стаи опьяненных птиц. Весенний ветерок, посланный Господом Индрой, проник туда, неся с собой освежающие капли влаги с близлежащих водопадов. Напоенный ароматами лесных цветов, этот ветерок проник в обитель мудреца, пробуждая в сердце пылкие желания.

 

Стих 21

 

Так в ашрам Маркандеи пришла весна. Вечернее небо, озаренное светом восходящей луны, стало лицом этой весны, а деревья и лианы покрылись молодыми побегами и цветами.

 

Стих 22

 

Затем на сцене появился сам бог любви, повелитель бесчисленных небесных красавиц; в руках у него были лук и стрелы. За ним шла свита гандхарвов, певших и игравших на музыкальных инструментах.

 

Стих 23

 

Эти слуги Индры увидели мудреца, который только что возлил в жертвенный огонь предписанные подношения и сидел, погруженный в медитацию. Его глаза были закрыты в трансе, и он казался непобедимым, словно сам огонь.

 

Стих 24

 

Женщины принялись танцевать перед мудрецом, а райские певцы запели под завораживающий аккомпанемент барабанов, кимвал и вин.

 

Стих 25

 

Пока сын страсти [олицетв



Поделиться:




Поиск по сайту

©2015-2024 poisk-ru.ru
Все права принадлежать их авторам. Данный сайт не претендует на авторства, а предоставляет бесплатное использование.
Дата создания страницы: 2019-04-04 Нарушение авторских прав и Нарушение персональных данных


Поиск по сайту: